MALINA - Rubus idaeus

--Drugi nazivi: crvena jagoda, crvena kupina, malina planinska, pitoma kupina.
Latinski naziv: rubus idaeus .
Eng ... Raspberry
Opis biljke: malina je trajna biljka grmastog oblika. U prvoj godini izbiju do 2 metra visoke mladice, koje do zime odrvene. U drugoj godini ove mladice razgranjuju se, cvatu i donose plod. Stabljika je okrugla i obrasla cekinjastim bodljama. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 3 do 5 listica koji imaju dugacku peteljku. dok su listovi sa strane skoro sedeci na peteljci. S gornje strane listovi su svetlozeleni, a s donje strane pokriveni gustim dlakama. Po rubu su pilasto nazubljeni. Cvetovi su bele boje i pravilni,. Plod je crven i socan, nalik kupini; ima upodan miris i sladak ukus. Listovi, takodje, ugodno, ali slabije, mirišu..
Stanište: Malina raste samoniklo po šumama, kao žbun visok do dva metra, ali se i gaji. Sazreva od juna do avgusta
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi i plodovi u vreme dozrevanja. Listovi se suše u hladu na prozracnom mestu .
Malina, prema narodnom iskustvu, ima svojstvo da rashlađuje, pa je dragocena za snižavanje povišene temperature kod nazeba, gripa i drugih febrilnih stanja. Njeni plodovi koriste se i u lečenju astme, ekcema, ali i za poboljšanje apetita kod dece i rekonvalescenata. Malina poboljšava i krvnu sliku, reguliše rad creva i smiruje bolove u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Veoma je uspešna i u brzom trežnjenju! Od plodova maline priprema se izvrstan sirup što se uspešno koristi kod svih bolesti u kojih se javlja groznica . Od lišća i korena prave se čajevi, kao i od suvih malina, koji se koriste kod upale grla, za jačanje srca, kod hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, i za opšte jačanje organizma. Naravno, kao i od drugog voća, i od maline se mogu praviti sokovi, sirupi, pekmezi, kompoti i slatka, kako bi njena lekovita svojstva bila nadohvat ruke i zimi. Važno je napomenuti samo da se sveže maline ne preporučuju kod težih oboljenja bubrega i gihta.
Čaj od lista maline potpomaže ženski reproduktivni sistem i jača zidove materice.

Read More

MILODUH - Hyssopus officinalis

--Drugi nazivi: hisop, izop, sipan, šipant. Latinski naziv: hyssopus officinalis .

Opis biljke: miloduh je višegodišnja biljka busenastog oblika sa 60 do 70 cm visokim i uspravnim grancicama. Listovi gotovo da su goli, lancetasti, po rubovima celoviti, a na vrhu zaokruženi ili kratko šiljasti te nešto uvijeni. Na obema stranama listova nalaze se mnogobrojne žlezde s uljem. Cvetovi su sasvim beli, žive plave i ružicaste boje, a gusto raspore?eni u duge prividne klasove.. Žbunast, mirisan, dekorativan polugram, visok do 60cm. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. Obrasle su duguljastim, lancetastim, naspramnim listovima 3-3.5 cm dugackim i 6-7mm širokim, s obe strane pokrivenim sitnim žlezdama s etarskim uljem. Cvetovi su sakupljeni u klasaste cvasti u gornjem delu stabljke i grancica. Cvetovi su plavi. Ljubicasti rede ružicasti ili beli. Cveta od juna do setembra.
, Stanište: miloduh raste samoniklo u prirodi, a uzgaja se po vrtovima kao kulturna biljka. Domovina miloduha su kamenita podrucja Sredozemnog mora, zemalja oko Kaspijskog jezera i Crnog mora, zatim, Italija, južna Francuska .
Lekoviti deo biljke: za lek se u sabiru listovi i cvetovi te cela biljka (za vreme cvatnje). Suši se oprezno u hladu sa što rnanje diranja i prevrtanja. . ! .
Lekovito delovanje: miloduh je od davnina poznat kao veoma korisna i lekovita biljka. Pre svega, koristi se kod prsnih i plucnih bolesti, posebno kod kronicnog bronhalnog katara, nocnog znojenja izazvanog tuberkulozom pluca, zatim protiv grceva u prsima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, skrofuloze, vodene bolesti, žutice i dr.
Sastav: Flavonski heterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko 0.2% holina, pektina, sluzi, fitosterola, tanina, šecera, raznih soli, osobito kalijum-nitrata 0.5-1% etarskog ulja. Upotreba: Hronicni bronhitis, astma i kao stomahik. Najviše isopa se potroši na destilaciju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji, parfimeriji, i kozmetici deluje kao dobar antiseptik. Spravlja se caj, sirupm, ekstrakt, tinktura. Narodna imena: Blagovanj, veljeduh, vusak, glagoran, izop, isop, osipant, vrišak, sipan, isop, crkvinjak, satrajka, sipant.

Read More

MIRODJIJA - Anethum graveolens

--Drugi nazivi: anita, dil, kopar (Vuk), koper, kopra, kopr, kopric, mi rodija, mirodija (Volni), mirudija, sladki janež, smrdilj . Latinski naziv: Anethum graveolens . Eng - Dill

Opis biljke: Mirodija - Kopar je svima dobro poznata zacinska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po vrtovima. Mirodjija je biljka poreklom iz jugoistocne Azije, ali se u kulturi uzgaja u južnim delovima Evrope. To je jednogodišnja biljka s tanikm, vretenastim korenom. Stabiljka je uspravna, okrugla, izbrazdana, šuplja, visine i do 120 cm. Listovi su od 3 do 4 puta perasto razdeljeni. Donji listovi stabiljke imaju šuplje peteljke, a gornji su sedeci. Na vrhu stabiljke nalaze se sitni cvetovi, izrazito žute boje, . Najveca koncentracija lekovitih i aromaticnih materija nalaze se u plodovima biljke, ali ima ih i u listovima i cvetovima. Sve delotvorne i lekovite materije u biljci nisu ni do danas u potpunosti istražene. Do sada je poznato delovanje etericnih ulja koja sadrže veliki postotak karvana. Domacice stavljaju lišce mirodije u krastavce za zimu (u vodi), sosove i drugo, a plod se, na žalost, vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lišca. Cela biljka i plod imaju svojstven prijatan zacinski aromatican miris i zacinski ukus". . . . ,
Stanište: Raste u šumama i šikarama, po medama, od nižeg do brdskog regiona. . .. .
Lekoviti deo biljke: Droga je zreo plod, redje vrhovi grancica u cvetu .
Lekovito delovanje: . : Mirodija je, pre svega, dobar, neškodljiv, jevtin i zbog toga svakom pristupacan zacin. To je istovremeno i lek koji se vekovima us pešno koristi protiv gasova, nadimanja, teškoca u organima za varenje
Pripremaju se sledeci cajevi: caj za bolje varenje i protiv nadimanja: po 20 g plodova od mirodije, anisa, moraca, angelike i kima, pomeša se, pa se od toga uzme 1 kašika, popari sa 200 g kljucale vode, odmah poklopi, drži pola sata na štednjaku, ali da ne vri, odlije i popije posle jela. Etarsko ulje: 10 kapi stavi se na kocku šecera, pojede i zalije cašom vode. Otklanja gasove i neprijatan zadah iz usta. Kod loseg zadaha iz usta preporucuje se i zvakanje sveze mirodjije Caj za spavanje: po 25 g mirodije, maticnjaka, hmelja i odoljena pomešati ispremiti caj kao pod 1. Piti uvece pre spavanja .
Za lecenje hemoroida (šuljeva): 10 g mirodije popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja. Istovremeno spraviti jak caj: 25 g mirodije popariti sa 250 g kljucale vode i posle 2 sata odliti, pa tim cajem se svako vece zapitati. I jedno i drugo vršiti u toku 6 uzastopnih dana . Pomaze kod stucanja: 4 kafene kasike sjemena od kopra ili 2 kafene kasike usitnjene biljke ( svjeze ili osusene ) preliti sa 1/4 l prokuhane vode i ostaviti poklopljeno 3 - 4 minute. Procjediti i nezasladjeno piti. . .

Read More

MORAČ - Foeniculum vulgare

--Drugi nazivi: anason, divlja mirodija, komorac, kopar, koromac, mi rodija krupna, morac, moraca, pitomi morac, razijan, sladki aniš, sladki ja než, sladki januš, slatki kopar, slatki morac itd. Mastika ili rakija anasonlija (u Grckoj »uzo«) pravi se od slatkog moraca koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus .
Latinski naziv: Foeniculum vulgare .
Eng - Fennel
Opis biljke: Morac je vrlo važna lekovita, aromaticna, zacinska, medonosna, hranIjiva i industrijska biljka. Morac je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Morac ima mesnat koren. Stabljika je valjkasta, razgranata, visoka l-2 m. Listovi su iglicasto-koncasto deljeni kao u mirodije. Uopšte, morac lici na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veci. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su žuti.Cela biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se medu prstima rastrlja. Ukusa je slatkog i vrlo aromaticnog. Zato morac mestimicno kod nas na zivaju »slatka mirodija«. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti ". . . . ,

Stanište: Malo je toplih zemalja koje ne gaje morac. Kod nas se najviše gaji u Vojvodini. Seje se u martu na rastojanju 40x40 cm. Morac traži duboku, dobru zemlju i mnogo toplote. Treba birati suncan položaj zašticen od hladnih vetrova. Gaji se kao trogodišnji usev. . .. .
Lekoviti deo biljke: Bere se zreo plod, koji je zreo kad se na njemu pojave sive pruge Ukusa je vrlo prijatnog, slatkog i aromaticnog, a mirisa je ta kode prijatnog, svojstvenog i aromaticnog Lekovito delovanje: . : upotreba moraca i njegovog mirisnog etarskog ulja vrlo je cesta i raznovrsna. Daje se sam plod moraca ili u mešavini s drugim lekovitim biljem slicnog dejstva, pre svega za lecenje organa za varenje i disanje, za jacanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom rnorac, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi cajevi i slicni lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morac. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više moraca. Morac ima i važnu profilakticnu moc Upotreba moraca kod nas je neophodna, jer mi još uvek jedemo mnogo pasulja, kupusa i drugu kabastu hranu s mnogo celuloze koja se teško vari i zato izaziva ne male tegobe u organima za varenje. Najviše moraca troše destilerije etarskog ulja, jer iz godine u godinu raste potrošnja ovog ulja za proizvodnju likera, bombona i drugih poslastica i sredstava za uživanje

Read More

MATICNJAK ili METVICA - melissa officinalis

--Drugi nazivi: celina trava, celinjak, limunka, maternjak, maticnik, melisa, pitoma metvica, pcelinja Ijubica, pcelinja metvica, pcelinja trava, rojevnica. Latinski naziv: melissa officinalis . Eng - Lemon Balm

Opis biljke: maticnjak je trajna biljka s cetverouglastom i jako razgranatom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su nasuprotni. s dugackom peteljkom, jajastog oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. Cvetovi su bijeli ili bijelo-žuti, a nalaze se u pršljenastim cvatovima u pazušcima gomjih listova. Maticnjak je veoma ugodna mirisa, nalik mirisu limuna. Ukus rnu je aromatican.Cela biljka, a posebno kada se list nagnjeci, odaje jak, veoma prijatan miris, koji podseca na limun te je poznata i kao "limun-trava". Cvetovi su beli, plavicasto beli, bledoružicasti ili žuckasto beli, smeštani u pazuhu listova.. Stanište: raste u vrtovima gde se uzgaja kao kulturna biljka, ali se kao samonikla može naci nedaleko naselja, uz ograde, živice. Maticnjak je jedna od retkih biljaka koja je istovremeno lekovita, mirisna, ukrasna, zacinska, aromaticna, medonosna i industrijska. Raste u pcelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde i živice, po šumama itd. Gaji se i u kulturi kao lekovita i aromaticna biljka, i u parkovima kao ukrasna biljka. Cveta od juna do septembra, a razmnožava se semenom, ali se bolji uspeh postiže deljenjem busenova i rasadivanjem. veoma lako se gaji.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru listovi pre nego što procvetaju, a cela biljka s vršikama i listovirna za vrerne cvatnije. Suši se brzo i oprezno u hladu i sa što manje dodira. Osušeni naticnjak ne sme se cuvati u limenim posudama .Od maticnjaka se najviše ceni list, jer u ostalim organima ima malo lekovitih sastojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da nema prakticnu primenu. Najvažniji lekoviti sastojak maticnjaka je vrlo lako isparljivo mirisno etarsko ulje. ! .
Lekovito delovanje: maticnjak je izvanredno sredstvo za sva srcana oboljenja. Oživljava i jaca srce, a uz to cisti i krv. Maticnjak se preporucuje u lecenju histerije, hipohondrije, smetnji u menstruaciji, grceva, koji su povezani s menstruacijom, zatim, kod nadutosti, grceva u crevima, proliva želucanih tegoba, povracanja na nervnoj osnovi, kronicnog bronhalnog katara, nekih oblika astme i svih depresivnih stanja. Maticnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanja u organima za varenje, protiv neuralgije, histerije, neurastenije, gadenja, povracanja i proliva, za jacanje organizma. Sam list maticnjaka, a još cešce pomešan s gorkim travama (kicicom, lincurom, gorkom detelinom, hajducicom, podubicom i dr.), uspešno se daje slabunjavim za pojacavanje apetita, dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma. Etarsko ulje od maticnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom maticnjaka pokošenog u fazi cvetanja), je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji vec, još više, i u industriji parfema, i kozmetike.Osobito se preporucuje trudnim ženama koje pate od povracanja. Caj od maticnjaka zasladjen neobicno povoljno deluje kod nesanice izazvane premorenošcu ili živcanom bolešcu. Od maticnjaka priprema se melisa-špirit koji služi za masažu ili se pije razredjen s vodom, pri cemu osvežava i otklanja telesni i duševni umor.

Read More

MASLINA - Olea europaea

--Drugi nazivi: maslinka, olika, oljika, uljenika, ulika. Latinski naziv: olea europaea .

Opis biljke: Zimzeleno drvo koje raste u Sredozemlju gde se ulje, koje se dobija preradom plodova ove biljke, smatra simbolom mediteranskog načina ishrane. Istovremeno je i simbol mira, plodnosti, izobilja i dugovečnosti. Listovi su eliptični, duguljasti, kožasti sa tamnozelenim licem i srebrnastosivim naličjem i vrlo kratkom drškom. U prirodi se maslina u divljem stanju pojavljuje kao grm s trnovitirn vrhovima grana. Medjutim, maslina što se uzgaja kao kulturna biljka raste kao drvo sa stablom visokim 6 do 8 metara..
Stanište: raste u obalnim podrucjima Sredozemlja. U tom po-drucju uspeva više od hiljadu vrsta maslina što su nastale prilagodjavanjem tlu i klimatskim prilikama.Cveta u aprilu i maju, a plod se bere u jesen.
Lekoviti deo biljke: za lek koriste se listovi i plodovi masline Plod je bogat uljem, koji se cedi korištenjem pritiska kroz razne prese (hladno ceđeno ulje), ili se izdvaja koristeći vruću vodu ili paru. Ulje se koristi u ishrani kao dodatak jelu, prženje, začinjavanje jela, kao i u medicinske svrhe.
Lekovito delovanje: maslinovo ulje od davnina je poznato kao svestran lek koji leci tvrdu stolicu, isteruje kamence iz žuci, sprecava delovanje raznih bakterija, greje želudac, jaca probavne organe, snizuje temperaturu, stišava grceve u creviina i otvara kanale iz žucnog mehura i jetre, regulise krvni pritisak i leci malariju. Koristi se kao podloga za izradu melema i raznih masti kojima se lece opekotine i kožne bolesti. Masline su važan izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar su izvor vitamina E. Čak 75 odsto masti čini oleinska kiselina, koja smanjuje nivo holesterola. Zahvaljujući stabilnosti mononezasićenih masnih kiselina, masline imaju zaštitno delovanje na ćelije, posebno u kombinaciji s vitaminom E. Njihovim uzajamnim delovanjem se smanjuje rizik od oštećenja ćelija, i nastajanje upalnih procesa. Vitamin E je glavni telesni antioksidant, topiv u mastima, koji prikuplja i neutrališe slobodne radikale u organizmu. Slobodni radikali su uzrok oštećenja koja doprinose brojnim oboljenjima. Tako, na primer, oksidišu holesterol, koji se potom taloži u arterijama, a posledica može biti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacije holesterola, masline sprečavaju i razvoj srčanih bolesti.

Read More

MAJČINA DUŠICA - Thymus serpyllum

--Drugi nazivi: babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušicina, dušicka, materina dušica, materka, tamjanika .
Latinski naziv: Thymus serpyllum
Eng...Wild Thyme.
Opis biljke: Majcina dusica je trajna 2o - 3o cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo - zelene listice sa kratkim peteljkama.Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa. Zbog tog jakog mirisa koji odbija biljne usi sadi se pored ruza ili drugog, na usi osjetljivog, cveca... ,
Stanište: raste na suncanim mestima. Lekoviti deo biljke: Lekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljucivo u listu i cvetu majkine dušice. Treba napomenuti da majkinu dušicu treba brati pažljivo. Ni kako se ne sme cupati, jer se time biljka uništava. Treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih grancica u cvetu i to makazama.
Za zaštitu u vreme epidemija se preporucuje svakodnevna upotreba caja od majcine dušice, jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uništava. Ali, ovde treba naglasiti koliko je važno pravilno pripremiti caj.
Nikada ne kuvati caj u otvorenom sudu. Uzeti dovoljnu kolicinu biljke za pripremu caja.
Majcina dušica sadrži lako isparljive lekovite sastojke i kuvanjem u otvorenoj posudi oni ispare, te tako pripremljen caj nema lekovita svojstva. Caj pripremljen sa nedovoljnom kolicinom biljke takode nema lekovita svojstva. Dakle, da napravite dobar caj, uzmite supenu kašiku majcine dušice, prelijte sa dvesta grama kljucale vode, poklopite i nakon pola sata ocedite, zasladite medom i pijte tri do cetiri šolje caja dnevno. Majcinom dušicom se takodje možete inhalirati što ce dati još bolje efekte u terapiji. Ovim postižete dva uslova koja daju najbolje efekte u iskašljavanju, jer se obezbeduju dobra hidracija organizma i vodena para koja sadrži lekovite sastojke majcine dušice uspešno razraduje sekret u bronhijama.
Lekovito delovanje: Ulazi u sastav lekovitih preparata za lecenje disajnih organa, organa za varenje... Koristi se kao zacin, konzervans i antisepticko sredstvo. Majkina dušica je omiljen lek u narodnoj medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za lecenje organa za varenje. Majkina dušica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv decjih glista...

Read More

MAĆUHICA - Viola tricolor

--Drugi nazivi: dan i noc, gospina Ijubica, macuha, sirota, sirotica.
Latinski naziv: viola tricolor
Eng .. Heartsease
Opis biljke: macuhica je vecinom jednogodišnja zeljasta biljka s mekanorn i šupljom stabljikorn koja je na preseku uglasta. Stabljika je razgranjena. Listovi su na dugackoj peteljci srcastog do jajastog ili duguljastog do lancetastog oblika. Nalaze se nasuprot s prstasto razdeljenim prostraniin listicima. Cvetovi izrastaju iz pazuha listova i pojedinacno su smešteni na dugackim peteljkama. Cvetovi kod divlje macuhice ili su rnanji žuckasto-bijele boje, ili veci, ljubicaste boje..
Stanište: macuhica je veoma rasprostranjena kao korov u vinogradima na pašnjacima i oranicama, kako u niskim tako i u visokim predelima.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru cvetovi i cela biljka za vrijeme cvatnje, . U vrtovima i parkovima uzgojena macuhica raznih boja ne sabire se u lekovite svrhe! .
Lekovito delovanje: macuhica se odavno drži lekovitom biljkom koja cisti krv, umiruje bolove i pospešuje izlucivanje mokrace i znoja. Preporucuje se u lecenju gihta (uloga) i reumatizma, zakrecenja krvnih žila, raznih krvnih bolesti, bolesti mokracnih organa, nocnog mokrenja, peska u mokraci, slabosti bubrega i živaca, iscrpljenosti, histerije i grceva kod male dece. Veoma je cenjena kao lek kod svih vrsti kožnih osipa, egzema, krasta, vlažnog kožnog osipa, skrofuloznih oboljenja kože, bubuljica, gnojnih mehurova. svrbeža kože i dr.

Read More

LJUBIČICA - Viola odorata

--Drugi nazivi: fijolica, Ijubica mirisna, Ijubicica mirisna, melekuša, poljska Ijubica, viola, vijolica. Latinski naziv: viola odorata .

Opis biljke: Ijubica je trajna proletna biljka s odebljalim i kratkim podankom iz kojega tjeraju nadzemne puzave vreže. Osim vrežama, biljka se razmnožava i semenom. Listovi srcastog oblika imaju peteljku. Tamnoljubicasti rnirisni cvetovi, retko beli, stoje pojedinacno na prilicno dugackirn stapkama. Zreli semeni tobolac otvara se sa tri zaklopca iz kojih ispada malo i tamno serne..
Stanište: raste na cistinama, izmedju grmlja, po senovitim me-stima uz rubove šurna. Uzgaja se samo u vrtovima gde se veoma brzo rasprostranjuje.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi biljke suše se u hladu na prozracnom mestu.
Lekovito delovanje: Ijubica koristi se u lecenju astme, tuber-kuloze, glavobolje, nadimanja, gihta (uloga), zapaljenja grla, svako-vrsnih osipa, ospica, šarlaha, plu?nog katara. Zbog umiruju?eg delovanja Ijubica se uspešno koristi u lecenju histerije, hipohondri-je, nervoznog lupanja srca povezanog s ose?ajem straha i teškim disanjern, kod nesanice, glavobolje i dr.

Read More

LIPA - tilia platyphyllos

--Drugi nazivi: lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa. Latinski naziv: tilia platyphyllos . Eng - Lime

Opis biljke: lipa je veliko drvo koje stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost od nekoliko stotina godina. Krošnja je gusto zatvorena, a listovi zagasitozeleni, koso srcasti, zašiljeni i pilasti, a s lica dlakavi. Cvetovi su na dugackoj stapci što je, otprilike, do polovine srasla sa pricvetnim listom, a složeni su u paštitaste cvatove. Pricvetni su listovi duguljasti, bledozelene boje, dugacki do 8 crn i mrežasto isprepleteni žilicama. Plodovi su mali orašcici.. Cvet je vrlo prijatnog mirisa. Raste po celoj Evropi po brdskim šumama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati cim pocne cvetati, kad su dve trecine cvetova u cvasti rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom (Flos Tlliae cum bractes), jer se vrlo retko traži bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviše ima u priperku, on daje oporost caju od lipe. Lipov list takode sadrži sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nuždu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrce. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne moci. U lipovem semenu masnog ulja slicnog maslinovom. Stanište: lipa raste pojedinacno po planinama, a ljudi je sade veoma cesto uz puteve.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez rdje). Inace se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozracnom mestu, ponajbolje na tavanu. Sabrani cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i ugodan miris.
Lekovito delovanje: lipovi cvetovi koriste se za lecenje prehlade i bolesti dišnih organa. Pospešuje znoj i mokracu. Lipov cvet se upotrebljava najcešce u obliku caja, infuza, za znojenje, protiv grceva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hronicnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni caj. Preporucuje se u lecenju kronicnog kašlja, bolova kod mokrenja, umora i preuzbudjenosti živaca. cisti krv.

Read More

LAVANDA - lavandula officinalis

--Drugi nazivi: despik, lavanda, lavandl, levanda, mirisni despik . Latinski naziv: lavandula officinalis .
Opis biljke: lavanda je polu grmovita biljka koja, raste na suvim i toplim obroncima. Ona se, inace, uzgaja kao ukrasno bilje u vrtovirna i parkovima. Lavanda je polugrm, naraste do 60 cm. Pri dnu je granasta. Grane su cetverouglaste i nadignute. Listovi su nalik ruzmarinu. Sivo-zelene su boje sa žlezdama na nalicju, unazad malo svinuti. Cvetovi cine modre pršljenaste klasove. Lavandula ima jak aromatican miris, ukus gorak i Ijut.Ima sivozelene listove i plavoljubicaste cvetove i duguljaste klasove. Cveta u julu i avgustu, a za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego sto se otvore. Osušeni cvetovi jakog su mirisa i malo gorkog ukusa. Najcešce se koriste za pripremu cajeva, biljnih kapi, etericnog ulja, kupki ili inhalacija.. , Stanište: na livadama, Na suvim, toplim i krsevitim padinama Mediterana.Kod nas raste divlje na primorju..
Lekoviti deo biljke: vršci stabljike sa cvecem sabiru se u hladu na prozracnom mestu .Poput drugog lekovitog bilja i lavanda postiže bolje dejstvo kada se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili zalfijom, jer navedene biljke pojacavaju njezino delovanje..
Lekovito delovanje: lavanda blagotvorno deluje na želudac i matericu, smanjuje nadimanje, pospešuje izlucivanje mokrace, menstruaciju, a deluje i na porodjaj. Preporucuje se u lecenju bolesti mozga i živaca, protiv nervoznog lupanja srca, grceva u crevima, migrene, neurastenije, histerije i sklonosti napadina nesvestice,Akne, masna koza, dermatitis, cistitis, psorijaza, ekcemi, atletsko stopalo, alergije, astma, bronhitis, zapaljenje grla, infekcije usne duplje, kasalj, upala sinusa, konjuktivitis, migrena, glavobolja, modrice, opekotine, posekotine, uznemirenost, depresija, stres, hipertenzija, dismenoreja, bol u uhu, neprijatan zadah, teskoce sa varenjem, Lavanda u vidu obloga odlicno ublazava opekotine i rane, jer ima snazno antisepticko dejstvo. Ulje lavande je idealna ‘prva pomoc’. Ono ima isto dejstvo kao alkohol, ali ne pece! Lavanda podstice regeneraciju tkiva, a povrh svega divno mirise... Priprema caja: Kafenu kasiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml kljucale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min. Caj procediti i piti 2-3 solje caja dnevno.

Read More

LANILIST - Linaria vulgaris

--Drugi nazivi: bogorodicin lan, divlji lan, lanika, lanilist žuti . Latinski naziv: linaria vulgaris . Eng - Toadflax
Opis biljke: lanilist je trajna biljka sa stabljikom koja je uglavnom razgranjena, a visina joj doseže 40 do 50 cm. Biljka je gola; jedino je deo stabljike, na mestima gde se razvijaju cvetovi, providjen dlakama. Listovi su nasuprotni i sedeci, veoma uski i duguljasti. Na vrhovima stabljike razvijaju se cvetovi u obliku grozda. Cvetovi su u obliku ždrela s dve usne. Boja im je žuta, a na dnu žuto-crvena do narancasta. Plod je tobolac koji se raspuca. Sveža biljka miriše neugodno, dok je osušena bez mirisa.. , Stanište: lanilist se kao korov pojavljuje po pašnjacima, uz poljske medje, a narocito uz rubove putova i na železnickim nasipima .
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire biljka u cvatu .
Lekovito delovanje: caj od lanilista preporucuje se kod lecenja žutice i vodene bolesti jer otvara zacepljenu jetru, snažno tera mokracu, pospešuje stolicu, i time izlucuje otrove iz tela. Lanilist se koristi za pripremanje lanilistove masti što povoljno deluje na stišavanje bolova kod šuljeva koji svrbe. Oblozi pripremljeni od lanilista dobri su kod lecenja upale ociju..

Read More

JAGODA - Fragaria vesca

--Drugi nazivi: crvena jagoda, jagoda divlja, jagodnjaca.
Latinski naziv: fragaria vesca..
Eng ...Woodland Strawberry.
Opis biljke: jagoda je trajna biljka, a razmnožava se vrežama što vodoravno pužu po zemlji. Vreže se ukorenjuju i stvaraju nadzemne delove biljke. Listovi su sastavljeni iz triju liski na peteljkama, a liske su jajasto okrugle, nazubljene i dlakave. Cvetovi su pravilni i bele boje. Plodovi su crvene boje i socni.


Stanište: raste po šumskim čistinama, na padinama i šumskim livadama .
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru listovi i cvetovi u vreme cvatnje, a suše se u hladu.
Lekovito delovanje: listovi jagode pomažu pri izlucivanju mokraće, ciste krv, lece proliv i umiruju živce. Plod jagode leci žuticu i srcane bolesti, rastvara mokra?nu kiselinu u krvi te koristi u lecenju bubrežnih, žucnih i kamenaca u mokraćnom mehuru.

Read More

JEČAM - hordeum sativum

--Drugi nazivi: belo žito, jacmen, jecam ozimac, jecmen. Latinski naziv: hordeum sativum . Eng - Barley Opis biljke: jecam je jednogodišnja zeljasta biljka visine do 1 metra. Prema vretenu klasa razlikujemo dvoredne i višeredne vrsti jecma. S klasa polazi dugacko osje.. . . , Stanište: kao kultura, jecam je rasprostranjen na svim konti- nentima, a uspeva na velikirn nadmorskim visinama. U nas se sije kao ozimi ili proletni jecam .
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava zrelo zrno jecma.
Lekovito delovanje: jecam je vrlo dobar lek za stare i ne- mocne Ijude. Koristi se za lecenje plucnih bolesti, protiv raznih upala, šuljeva i promuklosti.

Read More

JEŽOVINA - VEPRINA - Ruscus aculeatus

--Drugi nazivi: veprovina. Latinski naziv: ruscus aculeatus . Eng - Butcher's Broom

Opis biljke: Ježovina ili veprina je višegodišnja zimzelena biljka s jakim korenom iz kojega izbija cvrsto i srednje dugacko korenje. Stabljika je ukocena, zelene boje, visine do 50 cm. Iz stabIjike se granaju grancice koje na krajevima prelaze u listove. Oni su, takodje, potpuno ukoceni i završavaju oštrim iglicastirn vrhorn. Iz pazuha listova izbijaju po dva cvetica što leže na listicu. Plod je crvena boba.. . . ,

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi cela biljka s korenom, koji je najlekovitiji deo biljke. Sakuplja se u jesen.
Lekovito delovanje: plod se koristi u lecenju svih vrsti kamenaca u mokracnim kanalima, bubrezima, mokracnom mjehuru, zatim za jacanje sluznice. Nadzemni deo biljke s korenom koristi se za što uspešnije izlucivanje suvišne vode iz organizma, za otapanje kamenca, izlucivanje mokracne kiseline, jacanje stijenke mokracnih kanala i suzbijanje raznih upala bubrega i mokracnih kanala. Preporucuje se za uništavanje crevnih parazita kod starijih osoba. Koristan je u pripremanju uvarka za kupku i obloge kod raznih kožnih bolesti.

Read More

JAGLAC - primula officinalis

--Drugi nazivi: galcina, jaglac rani, jaglika, jagorcevina, pramalice, sunašce. Latinski naziv: primula officinalis. Eng - Cowslip

Opis biljke: jedna je od prvih biljaka koja cvate u prolece. To je trajnica sa kratkim i smedjim korijenom. Jajasto okrugli prizemni listovi složeni su u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vrijeme pupanja uvinuti unatrag. Iz središta rozete izraste 10 do 20 cm visoka cvetna stapka nq cijem se kraju nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. Nije slucajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je cenio. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne iscrpljenosti. . . ,
Stanište: raste u svetlim šumama, medju živicama, u grmlju .
Lekoviti deo biljke: za lek se u maju skupljaju cvetovi, listovi i koren.
Lekovito delovanje: jaglac je osobito dobar lek za lecenje plucnih bolesti, nesvestice i lupanja srca. Caj pripremljen od cvetova povecava broj crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, koristi se u lecenju nesanice, migrene i neuredne menstruacije. Pospešuje cirkulaciju krvi i izbacivanje sluzi. Caj od korena vrlo uspešno deluje kao umirujuce sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Pored svega, jaglac se koristi za lecenje uzetosti, bolesnih bubrega, reumatizma i kronicne zacepIjenosti.
Caj koji se preporucuje treba uzeti pre svih sintetickih sredstava koja obecavaju miran san. Ovaj caj donosi san lececi sve uzroke nesanice, cuvajuci nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorcevine, 25 g levandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zasladeno sa malo meda. Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jaca ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srcanog mišica, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.
Odlican caj za isterivanje peska iz bubrega dobicemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog drveta).
Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime - ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike.

Read More

IVANJSKO CVEĆE - ŽUTA BROĆIKA - Galium verum

--Drugi nazivi: brocac, brocika, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica. Latinski naziv: galium verum. Eng - Bedstraw

Opis biljke: ivanjsko cvece je biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je cetverouglasta s cetiri izrazito ispupcene linije. Stabljika je na clancima odebljala i provijena tvrdirn dlakama. Sest do osarn listova, zajedno s uvrnutim rubovima, poredani su u pršljenu jednom žilom. Cvetovi imaju jaki miris poput meda, a ukus im je kiseo i trpak. . . ,
Stanište: biljka je jako rasprostranjena u našim krajevima, a nalazi se na suvirn staništima, livadama, uz putove .

Lekoviti deo biljke: za lek sabire se gornji dio biljke u cvatu. Suši se u hladu i na zracnom mestu.
Lekovito delovanje: drži se da je ivanjsko cvijece ili žuta brocika
izvrstan lek za lecenje svih bubrežnih bolesti, cak i onda kada su svi drugi lekovi zakazali. Osim toga, upotrebljava se u suzbijanju svih oštecenja kože - lišajeva, egzema, kožnih necistoca i protiv raka kože. Koristi se u lecenju katara želuca i creva.

Read More

IVA TRAVA - DUBČAC - Teucrium montanum

--Drugi nazivi: gorski cmilj, dubcac. Latinski naziv: teucrium montanum.
Opis biljke: iva trava ili dubcac višegodišnja je polugranasta biljka visine 10 do 30 cm. Stabljike su pretežno uzdignute i delomicno odrvenjene. Listovi su bez peteljke, celi i dlakavi samo s nalicja, zbog cega su zelene i sivobelicaste boje. Cvetovi se nalaze na vrhovima grancica. Sakupljeni su u cvatove glavicasta oblika. Latice su svetložute, gotovo bele boje. Gomja usna je smanjena, a donja jako razvijena i petodelna. Cašica je gra?ena od 5 lancetastih zubaca. Gola je ili retko dlakava. Veoma je gorka i opora ukusa s prepoznatljivim aromaticnim mirisom. . . , Stanište: raste po suvim, toplim i krševitim mestima, uglavnom na visinama oko 800 m i više. Ve?inom raste na južnim stranama .
Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja nadzemni deo biljke za vreme cvatnje. Suši se u hladu na prozracnom mestu
Lekovito delovanje: iva trava ili dubacac koristi se kao sredstvo za jacanje, lecenje želucanih bolesti, bolesti žucnog mehura i žucnih putova. U nekim našim krajevima Ijudi imaju neograniceno poverenje u lekovitost te male biljke. Odatle uzrecica: trava iva - od mrtva pravi živa.

Read More

Hrast - quercus

--Drugi nazivi: dub, dubovina, hrast lužnik, lužni hrast, lužnjak, rani hrast. Latinski naziv: quercus .
Opis biljke: hrast se ubraja u najpoznatija drveca naših krajeva. Razvija se u mocno i veliko drvo, a može doseci visinu višu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost više od 1000 godina. . . ,
Stanište: . sume
Lekoviti deo biljke: Za lek upotrebljava se mlado lišce i mlada kora, što se skuplja u prolece, a plod u jesen. U narodnoj medicini kora, list i plod (žir) koriste se za zaustavljanje krvarenja, lečenje čireva, ekcema, belog pranja, preobilnih menstruacija, hemoroida, nemogućnosti zadržavanja urina, krvarenja desni, a hrastovo lišće koje se skuva u rastvoru sirećati i vode (u odnosu 1:1) leči zubobolju.

Hrastova kora sadrži tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C, PP. Zbog ovih sastojaka ima jaka skupljajuća i antiseptička svojstva. Po potrebi, koristi se kao protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima.
Od hrastove kore se pripremaju kupke i obloge protiv reumatizma, a uvarak se koristi za ispiranje grla, lečenje otečenih vratnih žlezda i promuklosti. Njime mogu i da se ispiraju rane nastale dugotrajnim ležanjem. Rakija u kojoj je odstajala hrastova kora prirodan je lek za bolesti jetre i kamena u žuči i bubregu.
Kora se prikuplja u rano proleće, pre nego što hrast olista, ili u jesen kada list opadne. Sa stabla se skida tako što se nožem naprave dva uzdužna reza na odstojanju od 20 cm. Komadi se potom isitne da bi se brže osušili na suncu ili u sušari na oko 50 stepeni Celzijusovih. Čuva se na suvom mestu najduže pet godina.
Lekovito delovanje: caj od mladog hrastovog lišca preporucuje se slabiin Ijudima, rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i bolesnicima koji boluju od srcanih bolesti. Caj priprernljen od mešavine hrastova lišca i drugih Ijekovitih biljaka koristi se u lecenju cireva svih vrsti, za želudac i cišcenje i jacanje krvi. Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za grgljanje kod upale grla, protiv promuklosti i kad oteknu vratne žlezde. caj od mlade hrastove kore priprernljen s vinom i medom koristi se u lecenju protiv povracanja krvi iz želuca i pluca, kod krvavih proliva, kolere, griže i fistula u cmaru, kada zaustavlja krv i leci. Kava pripremljena od prženog žira koristi se kao lek za malaksalost, malokrvnost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis, od sluzi iz ušiju i dr. Kava od žira preporucuje se za cišcenje krvi, kod šecerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih šuljeva.

PROTIV KRVARENJA
* 2 kašičice hrastove kore preliti sa 2 dl ključale vode, ostaviti da odstoji oko 30 minuta i piti po potrebi.
Melem za ranu
* kašiku hrastove kore kuvati u 1/2 l vode najmanje 10 minuta. U prohlađenu smesu umočiti pamučno platno, dobro ocediti i stavljajti na ranu ili lišaj na koži.
ZA ČIŠĆENJE I JAČANJE KRVI
* 20 g hrastovog lista,
* 3 g kantariona,
* 2 g pelina.
Sastojke sipati u 6 dl ključale vode i kuvati dok ne provri. Čaj piti 3 puta dnevno po 2 dl posle jela.
ČAJ SA VINOM
* kašika meda
* 1,25 dl crnog vina,
* 25 g hrastovog lista,
* 2 zrna belog tamjana.
Pomešati med i vino i kuvati dok ne provri. Dodati hrastovo lišće i pustiti da vri još 3 minuta. Poklopljeno ostaviti 30 minuta, dodati tamjan i piti pre spavanja.
HEMOROIDI
* kašika mlade hrastove kore
* 2 kašike rastavića
* 2 kašike ženske bokvice,
* 3 kašike hajdučke trave.
Izmešati sve sastojke pa jednu kašiku dobijene smeše preliti sa 2 dl ključale vode. Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, procediti, po želji zasladiti medom i piti toplo 3 puta dnevno pre jela.
KOŽNE BOLESTI I RANE
* 30 g hrastove kore,
* 30 g lista bršljana,
* 20 g cveta lavande,
* 20 g cveta kamilice,
* 20 g lista žalfije,
* 10 g brđanke,
* 10 g lista ruzmarina.
Sastojke izmešati i skuvati u 2 l vode. Ne cediti nego po potrebi uzimati po malo tečnosti dok se ne potroši. Posle pranja bolna mesta na koži namazati gustim melemom.

Read More

HMELJ - Humulus lupulus

--Drugi nazivi: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina. Latinski naziv: Humulus lupulus . Eng - Hops

Opis biljke: Šišarice hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugacke 3-4, široke oko 2 cm, nešto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromaticnog mirisa (dugo cuvana i pokvarena droga zaudara na stari odoljen, izovalerijansku kiselinu). Šišarice se lepe za prste. Oko krivudave osovine, dugacke oko 2 m, poredani su plodni listici unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listici (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10 mm dugacki i oko 7 mm široki, mrežasto išarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajen hmelj. Hmelj potice iz istocne Evrope. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša. , Stanište: Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim kolicinama za potrebe pivara. Upotreba hmelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od pocetka XIX veka. Smola lupulina konzerviše pivo sprecavajuci razvoj mlecno-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorcinu, a tanin ga bistri taložeci belancevine jecmenog slada. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu i brzo suši na tavanu ili u zagrejanim sušarama. Dobro osušen hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga pre pakovanja sumporišu radi konzervisanja.. .
Lekoviti deo biljke: Za jelo se beru nezreli plodovi velicine prsta.
Lekovito delovanje: . Hmelj je amarum aromatik i sedativ, šišarice su tonik i stomahik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim uljem i anafrodizijak lupulinom. Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa protiv nemanja apetita, teškog varenja, skrofuloze, za umirivanje živaca i stišavanje polne nadraženosti (lupulin) i sl. Cini se da jastuci punjeni hmeljom pomažu od nesanice. U tu svrhu u nekim zemljama pune jastuke i dušeke u bolnicama za živcane bolesti Uzet u vecoj kolicini hmelj izaziva trovanje: gadenje, povracanje, glavo bolju, usporavanje cirkulacije i dr. Na radnicima zaposlenim oko hmelja za pažene su pojave zapaljenja ociju i kožna oboljenja.

Read More

HAJDUČKA TRAVA - KUNICA - STOLISNIK - Achilea millefolium

--Drugi nazivi: hajducica, hajducka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika . Latinski naziv: achilea millefolium . Engl - Yarrow

Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol., Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .
Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.
Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove. Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja. Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit. Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.

Read More

GINSENG - ŽEN ŠEN

--Drugi nazivi: Zen Sen, Ženšen. Latinski naziv: Araliacea . Opis biljke: Ginseng-koren života ili kako ga jos zovu covecji koren jer oblikom podseca na coveka. Ginseng je drevna biljka cija je pradomovina Istocna Azija, Sibir i Severna Amerika, koja se u ljudskoj prehrani i lecenju primenjuje više od 5000 godina. Zbog njegovih brojnih lekovitih svojstava, Kinezi ga smatraju cudotvornim, isceliteljskim lekom. Razne vrste ginsenga, koje se danas mogu naci u širokoj prodaji, poticu iz Koreje, Kine, Amerike i Sibira, a sve su poreklom iz porodice Araliacea . Pozitivni ucinci ginsenga Ginseng, kao dodatak prehrani, koristi vrlo širok krug ljudi sirom sveta. Celokupno iskustvo vezano uz tu biljku govori da ona potice mentalnu i fizicku snagu i sposobnost. Prema zapisima kineske medicine, ginseng delotvorno leci, izmedju ostalog, impotenciju i poremecaje (krvnog pritiska na poseban na nacin: snižava pritisak osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska, a povisuje onima koji imaju problema s niskim pritiskom. Isto tako povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje te sprecava hipoglikemiju (pomanjkanje šecera u krvi). Pored navedenog, uticajem na žlezde s unutrasnjim izlucivanjem (endokrine žlezde), ginseng posebno pomaže u potpunom iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Ova uloga posebno je znacajna kod ljudi koji u prehrani iz raznih razloga nemaju dovoljnu kolicinu nužnih vitamina i minerala. Bez vitamina i minerala organizam ne može preraditi i pretvoriti u energiju šecere i masti, odnosno belancevine u nužne gradivne materije. Što je koren ginsenga stariji, to je kvalitetniji, jer sadrži više delotvornih materija. Pravi kvalitet korejskog ginsenga oznacava podatak da je ekstrakt potekao iz korena starog najmanje 5-7 godina. Uzimanje ginsenga može koristi svima, bez obzira na starost i pol. Ginseng u prošlosti Nije slucajno da se ginseng u Kini naziva još i koren života, jer su stari Kinezi uocili da usporava proces starenja i omogucava ocuvanje životne snage i mentalne svežine. Kineski i korejski ginseng (Panax ginseng ) vec je davno proucen i o njem postoje zapisi stari nekoliko hiljada godina. U medicini Dalekog lstoka, posebno kineskoj, ginseng se primenjivao kao lek i melem za sve kao neka vrsta panaceje Leka koji bi lecio sve bolesti. Ginseng i sport Mogucnost primene ginsenga sportu i kod sportista danas je predmet intenzivnih istraživanja. Zasad je sigurno utvrdjeno da je za dobre ucinke važno uzimati dovoljno velike kolicine, odnosno doze. U ginsengu se, naime, nalazi 12-13 razlicitih delotvornih materija, tzv. gin senozida, koji se cak i u korenju najkvalitetnijih biljaka nalaze u veoma niskim koncentracijama (cine svega oko 1-2 % sadržaja ekstrakta). Klinicka ispitivanja pokazala su da ginseng pojacava moždanu aktivnost i, što se može kvantitativno dokazati, pojacava izlucivanje adrenalina. Jedno od njegovih znacajnih delovanja je podizanje alertnosti moždanih funkcija na viši nivo i tim odgadjanje psihofizickog umora. Tokom treninga i takmicenja ginseng štedi nivo šecera u krvi na taj nacin što potice intenzivnije iskorištavanje masnih kiselina (kao i izgaranje rezervnih masti koje su izvor ovih oslobodjenih masnih kiselina) u procesu stvaranja energije za rad mišica. Rezultati istraživanja pokazali su da ginseng pojacava funkciju pluca tako što povecava koncentraciju kiseonika u tkivima, cime se kontrolise stvaranje mlecne kiseline i znacajno smanjuje proces anaerobne glikolize. Time se štede mišici, mišicni umor nastupa znatno kasnije i manje je izražen, a oporavak je puno brži. PAŽNJA! Iako ginseng nije lek, vec vrlo koristan prirodni dodatak prehrani, odnosno dodatno lekovito sredstvo, bolesnicima koji pate od visokog krvnog pritiska i bolesti srca se preporucuje savetovanje sa lekarom o mogucoj simultanoj primeni nužnih lekova s ginsengom. Potrebno je upozoriti na jednu karakteristiku ginsenga: niske doze povisuju, dok visoke doze snižavaju krvni pritisak! Važno je nadalje, znati da je dovoljno delotvoran oblik ekstrakta ginsenga u obliku tableta ili kapsula a najdelotvorniji je u obliku tinktura - ekstrakta Sadržaj gore spomenutih ginsenozida u razlicitim alkoholnim ekstraktima nije uvek dovoljno visok ni kvalitetan. Preparati ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan želudac, s mnogo tecnosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva.

Read More

GORČICA CRNA - Brassica nigra

--Drugi nazivi: crna slacica, cma gorušica, goruštica, ognjica, senf, slacica. Latinski naziv: brassica nigra . Eng - Black Mustard

Opis biljke: gorcica crna jednogodišnja je biljka razgranate stabljike što doseže visinu više od 1 metra. Listovi su s peteljkom, celoviti ili razlicito izrezani. Gomji su listovi glatki, dok su donji manje dlakavi. Na vrhu stabljike i njenih grana razvijaju se sitni žuti cvetovi u obliku grozda. Komuške su dugacke 2 do 2 1/2 cm i priljubljene su uz stabljiku. U njima se nalaze semenke tamno-crvene do crveno-cme boje . , Stanište: crna gorcica nalazi se kao poludivlja na obalama reka i šljuncanim i peskovitim mestima. Uzgaja se na tlu bogatom humusom.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru zrele komuške iz kojih se vadi sitno seme tamnosmedje do crveno-crne boje
Lekovito delovanje: u gorušicinom semenu nalazi se otprilike 25 posto ulja. U manjim kolicinama gorušica , pospešuje izlucivanje probavnih sokova i primanje hranjivih tvari. Prevelike kolicine nisu preporucljive jer mogu uzrokovati nadražaj i upalu želuca i creva, a u žena još i smetnje u menstruaciji te upalu jajnika. Gorušicino ulje izlucuje se bubrezima i deluje na izlucivanje mokra?e, a ve?e kolicine mogu izazvati nadražaje bubrega i smetnje kod izlucivanja mokra?e. Najucestalija upotreba crne gorcice ili gorušice je izvana, u obliku tzv. gorušicinog testa ili paste. Kao sredstvo za nadražaj kože testo, pre svega, deluje intenzivno na cirkulaciju krvi. Pasta je izvanredno lekovita jer prodire duboko u tkivo te potice izmenu tvari i u dubljim delovima tela. U tom smislu gorušicina pasta upotrebljava se kod akutnih upala zglobova i živaca, upale plu?a, kod jakog bronhitisa, upale porebrice, hripavca, iscrpljenosti, smet-nji u cirkulaciji krvi, upale žucnog mehura, bubrežnih grceva, angine pectoris, nadimanja u želucu i crevima te kod kronicne zacepljenosti.

Read More

GINKO BILOBA

--Drugi nazivi: Ginko biloba . Latinski naziv: Ginko biloba . Opis biljke: Ginko biloba je najstarija biljka na Zemlji. Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina. Njeno lišce i seme vec se vekovima koristi u staroj kineskoj medicini, prvenstveno za lecenje astme, bolesti bronhija i pluca, kao i za poboljšanje periferne i moždane cirkulacije krvi. Savremena medicina prihvaca, takodje, preventivno i lekovito delovanje ginka. Važno je napomenuti da je ginko najšire korišten prirodni preparat današnjice. Samo je u Nemackoj, tokom 1988., prepisano preko pet miliona ginko recepata. Istraživanja lekovitih delovanja ginka ukazuju na njegov snažno antioksidativno dejstvo, prvenstveno zbog visoke koncentracije flavonoida. Lišce ginko bilobe, izmedu ostalog, sadrži flavonoide kempferol, kvercetin, izoramnetin i druge glikozide, proantocijanidine, terpene neflavonoidnog porekla, i to: bilobalid i ginko glide A, B i C, lignine, etericna ulja i taninsku kiselinu , Stanište: Ginko biloba se uzgaja na nekoliko mesta u svetu, .. . Lekoviti deo biljke: list. Lekovito delovanje: . Pozitivni ucinci ginka Ginko poboljšava memoriju i druge moždane aktivnosti, deluje blago antidepresivno, anksioliticki i koristan je za osobe koje pate od migrene. Olakšava tegobe kod astme, alergia, Alzheimerove bolesti, kao i kod kardiovaskularnih bolesti. U krvnim žilama deluje antiagregacijski, Odnosno, sprecava trombozu. Regulise povišeni kao i sniženi krvni pritisak. Poželjno ga je koristiti ako postoje problemi s jetrom ili bubrezima, raznim upalama, impotencijom, zujanjem u ušima, slabijim sluhom usled starosti, slabljenjem vida, vrtoglavicama i hemoroidima. Pospešuje iskorištavanje glukoze, pa je koristan i za dijabeticare. Obzirom da i uopsteno utice na cirkulaciju, korištenje ginka smanjuje neugodnosti vezane za proces starenja, povecava radne sposobnosti, ubrzava zarastanje rana i olakšava oporavak od upale vena. Pri dugotrajnom prekoracenju preporucene doze, kao sporedni ucinci mogu se javiti anksioznost, nesanica, mucnina, proljev ! dermatitis. Ginko se moze uzimati u kapsulama ili tabletama ali najbolje dajstvo ima tinktura odnosno ekstrakt.

Read More

EUKALIPTUS - Eucalyptus globulus

--Drugi nazivi: . Latinski naziv: Eucalyptus globulus . Engl - Blue Gum Tree
Opis biljke: Eukaliptus je poreklom iz Tasmanije i Australije, raste vrlo brzo i dosegne visinu do 80 metara. Stalni "stanovnici" ovog drveta su koale koje se hrane iskljucivo njegovim lišcem. Jos jedan kuriozitet o koalama, a to je da se koale kad se najedu lisca , napiju jer lisce u zelucu koale fermetira u alkohol i iz tog razloga koale stalno spavaju. Lišce eukaliptusa je pljosnato i široko, a njegove ivice uvek zauzimaju pravac sever-jug, cime se lišce štiti od preteranog isparavanja na visokim temperaturama. Plod eukaliptusa je u obliku kupe sa poklopcem (eukaliptus znaci "onaj koji štiti"). Lišce i plod eukaliptusa imaju veoma prijatnu aromu i koriste se u lecenju oboljenja disajnih organa u vidu sirupa i tableta ili kao etericna ulja. Inace, ovo drvo izuzetno dobro precišcava vazduh, pa su okoline šuma eukaliptusa veoma zdrava podrucja. Danas se uzgaja u mnogim zemljama toplog podneblja. Buduci da jako upija vodu iz zemlje, sadi se radi isušivanja vlažnih mocvarnih terena, neke vrste cak do 500 litara vode dnevno. Upotrebljava se lišce starijih grana Lišce je dugacko, kopljasto , najcešce srpasto i pri dnu koso sa kratkom drškom. Dugacko je oko 20 cm., široko oko 5 cm. Lišce je kožasto i golo , sitno bradavicasto, bledozelene boje. Ako se list gleda prema svetlosti, vide se tackice koje poticu od šupljina sa etericnim uljem. U osušenom lišcu ima do tri posto etericnog ulja ciji je glavni sastojak cineol (eukaliptol).
Stanište: Australija , Tasmanija, razmnožava se semenom koje se seje krajem marta ili pocetkom aprila u obradjenu zemlju.. .  
Lekoviti deo biljke: Ulje i lišce eukaliptusa služe za lijecenje organa za disanje, u astmi, kod bronhitisa, kod infekcija gornjih dišnih putova. Najcešca primjena je u obliku inhalacije..,
Lekovito delovanje: Snizava temperaturu, ima antibakterijska i antvirusna svojstva Od mirisa eukaliptusa beže komarci., lišce se dodaje mešavinama cajeva protiv šecerne bolesti, za cišcenje u slucaju zatvora, protiv živcanih bolesti. Ulje eukaliptusa ulaze u sastav raznih preparata za utrljavanje kod reumaticnih oboljenja. Primenjuje se i kod ženskih bolesti u obliku caja i za kupke. Eukaliptol je glavni sastojak etericnog ulja koje se dobije destilacijom sa vodenom parom iz svežeg lišca i cvetnih pupoljaka. Etericno ulje je bezbojna ili svetla zelenkasto žuta tecnost , karakteristicnog svežeg ukusa koji hladi i jakog mirisa , zbog toga se dodaje u zvakace gume.

Read More

ESTRAGON - Artemisia dracunculus

--Drugi nazivi: Estragon. Latinski naziv: Artemisia dracunculus . Eng - Tarragon

Opis biljke: Estragon potice iz južnih krajeva Evrope, no danas raste divlji ili kultiviran u svim evropskim zemljama kao zacin. Ima jak i ugodan miris te ljutkast ukus sa malom primesom gorcine. Estragon se upotrebljava kao zacin svež i sušen, za salate, živinu, tunjevinu, pikantne sosove, supe i variva, uz divljac, ovcetinu i govedinu. Stavlja se i u ukiseljeno povrce. Senf i sirce od estragona, zbog svog tipicnog ukusa i mirisa, koriste samo ljubitelji. Pradomovina je Rusija i Mongolija, a odatle je preneta u kulturu na ostala podrucja. Uzgaja se u vrtovima, kao mirodijska biljka za pripremanje razlicitih zacina. Na podrucju južne Evrope na nekim je mestima pobegla iz kulture. Biljka voli topla i suncana mesta, a senka, hladnoca i vlaga ne odgovaraju njenom razvoju. To je biljka cija je stabiljka bogato razgranjena, te ima grmolik izgled, visine 60 do 120 cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezicasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatican okus. Cela je biljka lekovita i vrlo aromaticna. Od mnogih lekovitih i delotvornih materija na prvom je mestu etericno ulje koje se nalazi u biljci sa relativno velikim postotkom (0,1 do 0,5%), nadalje gorke tvari, tanin i još neke neodredjene i nedovoljno istražene kiseline. U narodnoj medicini poznata su i hvaljena lekovita svojstva ekstragona, narocito kod oboljenja prouzrokovanih razmenom materija. Koristi se u obliku cajeva. Kao zacinska biljka upotrebljava se u pripremanju salata, kao dodatak nekim vrstama umaka, kod spremanja povrca za zimnicu, te za pripremanje estragon biljnoga sirceta. Etericna ulja estragona koriste se u parfimeriji pri spremanju razlicitih krema. Estragon pospešuje apetit, podstice metabolizam te izlucivanje mokrace, a deluje i protiv crevnih glista.

Read More

ĐURĐEVAK - Convallaria majalis

--Drugi nazivi: djurdjica, šmarnica, djurdjevac. Latinski naziv: Convallaria majalis Eng - Lily-of-the-valley

Opis biljke: Djurdjevak, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste. Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava. Ðurdjevak ima debeo koren, clankovit, belicast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraca od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. Koristi se u službenoj medicini za lecenje srcanih bolesti, regulise rad srca, jaca ga, ublažava grceve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišcivanja. Ipak, zahvaljujuci brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja. . Dejstvo se pokazuje u pojacanom izlucivanju mokrace, narocito kod srcanih bolesnika nervoznog stanja. Za lecenje srcanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Cvate u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga te enzimi brzo kvare drogu. Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz cešce mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jace deluje.
Biljka je Otrovna - OPREZNO ....Znaci trovanja su jak proliv, povracanje, opsta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov -- kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku! ... , Stanište: Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. .
Lekoviti deo biljke: Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren
Lekovito delovanje: U Nemackoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se caj. U Engleskoj se cvetna voda djurdjevka zove «Zlatna voda» - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lecenje živaca, protiv glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara ( moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuce sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.

Read More

ĐUMBIR - Zingiber officinalis

--Drugi nazivi: djumbir. Latinski naziv: Zingiber officinalis .

Opis biljke: Djumbir je tropska zacinska biljka koja veoma podseca na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 cantimetara duzine i veoma aromaticno. Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svez. Djumbir je veoma ukusan kao zacin pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima za kolace, za pivo i likere.. ,
Stanište: Pradomovina djumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvodjac je Indija a posebno dobar ukus ima djumbir iz Jamajke..
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren.
Lekovito delovanje: Ima antisepticko dejstvo i smiruje kasalj zbog cega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime. Ðumbir (Zingiber officinalis) stimulise perifernu i uopsteno cirkulaciju, zagrejava, otklanja grceve i spazme, stimulise funkciju jetre, snažan antioksidans. Koristan kod uklanjanja edema, napada vrucine, raznih mucnina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojacava njihovo dejstvo
Kod izostale menstruacije - 1 cajnu kasikicu djumbira u prahu razmutiti u pola litre vrele vode, uzimati po 1 soljicu toplog caja (polagano srkutati) 3-4 puta dnevno. Kod upale jajnika - po 1 cajnu kasikicu, djumbirovog korena, srdacice i kamilice, uz malo narezanog korena persina, kuvati mjesavinu u 1 litri vode 15 minuta u poklopljenoj posudi, kada se ohladi procediti, uzimati po pola cajne kasikice svaka 2 sata, kada se oseti olaksanje, dozu smanjiti na 3 puta dnevno, tretman traje dok se menstruacija ne normalizuje, obicno 3-4 mjeseca.
Djumbir sa medom je najpoznatiji kucni lek u Americi za lecenje kaslja kod dece. Sok od svezeg djumbira, pomesan sa sokom od svezeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu
Zacin aromaticnog ljutog ukusa daje toplu energiju (ubrzava cirkulaciju) i otklanja probavne probleme. Dodajemo kod prehlade u caj i lekovite napitke. Oblozima otklanja reumatske bolove (rastvara otrovne naslage)
Svez djumbir i susen djumbir su savim raliciti po svojstvima, kao da su u pitanju dve razlicite biljke U kineskoj medicini susen djumbir je poznat kao Gan-Jiang a svez koren kao Sheng-Jiang. Svez koren se koristi za pojacanje znojenja i izbacivanje toksicnih materija iz organizma. Susen koren, koristi se za stomacne bolesti, dijareju, reumatizam, kasalj itd. I susen i svez djumbir je oficijelna biljka Kineske farmakopeje i kao ekstrakt i kao tinktura. U Kini se djumbir koristi u polovini recepata i biljnih preparata jer ubrzava reakciju biljaka sa kojima je pomesan.

Read More

DUD CRNI - Morus nigra

--Drugi nazivi: Crni dud narod naziva još i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crnicka, šamdud, šandud, šanduda. Latinski naziv: Morus nigra .

Opis biljke: Iz dudinja crnog duda, narocito onog koji ima više kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji služe kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slicno kao sirup od malina. Sveže dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadrže oko 10% invertnog šecera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabucne), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za coveka tako i za domace životinje , Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi list i plod
Lekovito delovanje: . Listom od duda
narod leci šecernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolicine
šecera dudinje su izvrsna hrana. .Dudinje sadrže oko 10% invertnog šecera,
oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabucne), vitamin C, sluz, pektinske
i druge korisne materije.
...Zrele, vrlo slatke bele
i aromaticne nakiselo-slatke tamnoljubicaste ili potpuno crne dudinje jedu se
sveže, preradene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene
šecer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od
dudinja izraduju sokove, kompote, slatka, želea, sirupe i dr. Od iscedenog
soka uparavanjem dobija se sirup koji podseca na med (i sadrži u koncentrovanom
obliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja).
U narodnoj medicini sveže
nedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja
daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod
zapaljenja grla i usta, narocito sok crnih dudinja, koji deluje i antisepticno.
U korejskoj tradicionalnoj
medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju
caj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema.
Prašak od kore duda
upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašcivanje rana,
a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska. U Kini je kora duda
sastojak biljnih smeša za lecenje šecerne bolesti. U zapadnoj Evropi
i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišce koje se ponegde
kao prašak posipa po hrani (npr. varivu). Antidijabeticno delovanje se
delimicno pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima znacaj kao dopunska terapija.
U Japanu se iz cvetova
dud izraduje kozmeticki krem za odstranjivanje pega i drugih necistoca na koži.
Od fermentiranih zrelih
dudinja se u narodu pece rakija dudovaca.
Mladi, zdravi i potpuno
razvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji u
hladu.
Još od vremena
Dioskorida preporucuje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih parazita
(narocito protiv tenie odn. trakavice – pantljicare).

Read More

DREN - Cornus mas

--Drugi nazivi: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulic, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula . Latinski naziv: Cornus mas .
Opis biljke: Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grancice su zelenkastosmede i vecinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugacko izvucenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i cetvoroclani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okicene krošnje drena ukrase prirodu u to vreme". . . . , Stanište: . Raste svuda, a najviše po suvim, suncanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem . .. .
Lekoviti deo biljke: Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pcelinjaka. Najbolje uspeva na krecnjackim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem
Lekovito delovanje: . : Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lecenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora Slatko, kompot, džem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Šteta je što se kod nas drenjine malo koriste.

Read More

DRAČA - Paliurus spina christi

--Drugi nazivi: . Latinski naziv: paliurus (australis) spina christi.

Opis biljke: draca je drvenasta grrnolika biljka visine 3 do 4 metra. Ima veoma jak koren što prodire duboko u zemlju. Iz glavnog korena izbija sporedno korenje, koje je, takodje, vrlo jako. Iz stabljike izbijaju ravni izdanci na kojima su pravilno rasporedjeni zeleni listici tamnozelene boje jajastog oblika. Na jednom izdanku, uporedno s obe strane nalazi se obicno 12 do 15 listica. Iz pazuha izdanka izbijaju mali žuti, jako medonosni cvetici, slaba mirisa. . , Stanište: svuda.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju dozreli plodovi - mali okrugli »kolacici« prornera 2 do 3 cm, koji dozrevaju u avgustu
Lekovito delovanje: draca je odavno poznata kao antisepticko sredstvo što se uspešno koristi kod proliva, dizenterije (srdobolje), zapaljenja debelog creva te u lecenju nervnih i reumaticnih bolesti..

Read More

DOBRIČICA - Glechoma hederacea

--Drugi nazivi: brštan po zemlji, brštan-trava, brštran, vred njak, grošic, dobricava trava, dobricavica, dobricanova trava, dobricarica, dobricevica, dobrcanova trava, kotur, mesecnjak, niski bršljan, okrugljak, rasturice, samobaj, stravna trava. Latinski naziv: Glechoma hederacea . Eng - ground-ivy

Opis biljke: Dobricica je Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna. ,
Stanište: Raste obilno svuda u šumama, na vlažnim livadama i drugim mestima. .
Lekoviti deo biljke: Vrhovi grancica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz sveže biljke svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.
Lekovito delovanje: . Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit), žuci, za pojacanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za lecenje katara nosa, ozleda i rana. Pomešana sa ovsenim brašnom daje se protiv crevnih parazita konja. .Preparati od dobricice pomažu razmenu materija u organizmu. Podsticu izlucivanje mokrace, a olakšavaju želucane i crevne probleme koje poticu od pomanjkanja solne kiseline. Deluje smirujuce kod nekih živcanih tegoba. Koristi se i kao sredstvo za jacanje organizma, narocito kod manjka vitamina C. Smiruje bolove kod gihta i reume. Deluje kod otrovanja olovom..
Sok od dobricice: Pripremite što više mladih i svežih dobricica. Dobro ih operite i sitno narežite. U sokovniku , ili jednostavno kroz cistu platnenu tkaninu, istisnite što više soka. Pola caše soka uzmite svaki dan, osvežice i ojacati organizam kako odrasle osobe, tako i dece. Deca neka popiju samo 2-3 cajne kasikice sa malo meda ili mlakog mleka. Nekoliko kapi soka ukapanih u nos pomoci ce kod krvarenja iz nosa, a mala kolicina duboko uvucena kroz nosnice olakšace glavobolju. Kod upaljenog grla za grgljanje : uzeti 30 g dobricice, 1 velika kasika meda, 125 g jabukovog sirceta i 125 g vode. Kuvati 10-15 minuta. Tim se cajem mogu ispirati usi kad iz njih curi gnoj, a lišce kuvano u jabukovom sircetu stavlja se kao vruci oblog protiv krstobolje, gihta i reume. Ako vas glava, a ne želite piti tablete, nacinite kuglicu od svežeg lista dobricice, i stavite je u nozdrvu. Glavobolja po pravilu prestaje za 10 minuta. Caj se koristi i kod upalnih procesa želuca i creva i pije se 1,5 decilitar svaka dva sata.

Read More

DIVLJA KRUŠKA - Pyrus piraster

--Drugi nazivi: divlja kruska . Latinski naziv: Pyrus piraster .
Opis biljke: Divlja kruška je listopadno drvo, visoko do 20 m, sa širokom gustom krošnjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su jajasto okruglasti, zašiljeni, na licu tamnozeleni i sjajni, na nalicju svetliji, po obodu talasasto naborani i sitno testerasti. cvetovi su beli sa crvenim prašnim kesicama, pojedinacni ili u gronjastim cvastima. ". . . . , Stanište: Cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog stabla traje 10-14 dana. Daje obilno nektara i cvetnog praha. Zastupljena je u brojnim šumskim zajednicama, pojedinacna stabla se mogu naci na južnim padinama planina i do 1500 mnva. . .. .
Lekoviti deo biljke: Droga je zreo plod.
Lekovito delovanje: . : Divlja kruška se koristi kao lekovita biljka i u vocarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti krušaka. Koristi se plod koji ulazi u sastav raznih vocnih i šumskih cajevaa .

Read More

DIVLJA JABUKA - Malus communis

--Drugi nazivi: Jabuka . Latinski naziv: Malus sylvestris ,Malus communis.

Opis biljke: Jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, široke, nepravilne i dosta guste krošnje, ili žbun visine do 4 m. grancice su dlakave, grane ne mladom drvecu, i kada raste u obliku žbuna, više ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro štiti lišce od životinja koje pasu. listovi su elipticni do srcasti, zašiljeni, nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliciti. Cvetovi su ružicasti ili beli, pojedinacni ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja ". . . . ,
Stanište: Raste u šumama i šikarama, po medama, od nižeg do brdskog regiona. . .. . Lekoviti deo biljke: Od plodova jabuke spravlja se popularno jabukovo sirce . Lekovito delovanje: . : Ovo sirce pomešano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuce sredstvo za ljudski organizam. jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih šumskih i vocnih cajeva .Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja, visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena, ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa . Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje. Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje. Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom, visestruko je delotvoran lek.
Protiv Anemije Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od pola limuna, kasikom domaceg sumskog meda i kafenom kasikom soka od bokvice ili drenjina.
Protiv Isijasa Trule jabuke (najbolje divlje) odlican su lek protiv isijasa. Bolna mesta jednostavno se obloze jabukom i to se ponavlja danima dok se ne oseti olaksanje.
Protiv Ostipacije Izvanredan nacin da se regulise stolica i otkloni zatvor jeste da svakodnevno uzimate obrok od jedne pecene jabuke s hlebom ili jos bolje, kasom od jecma, psenice ili razi.
Caj od Jabuke Univerzalan Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kasikom meda i sokom od jednog limuna. Time preliti 10 grama jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta. Procediti. Pije se za jacanje nerava, srca, pluca, za regulisanje probave i ublazavanje kaslja i kijavice. Istovremeno, izvanredno gasi zedj u vreme letnje zege.
Protiv Melanholije Vodi za kupanje (ne prevrucoj) dodati 5-6 litara jabukovog sirceta i litar caja od smrekinih bobica. Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze jabuke s limunom i medom ili casu jabukovog vina.

Read More

DIVIZMA - verbascum thapsus

--Drugi nazivi: beloperka, divlji tabak, svecnik, vucji rep.
Latinski naziv: verbascum thapsus..
Eng ..Common Mullein..


Opis biljke: divizma je dvogodišnja biljka. Stabljika joj je visoka od 1 do 1 1/2 metar, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj naraste samo stabljika. Listovi su krupni i debeli, duguljasto jajasti. Listovi pri dnu stabljike imaju peteljku i veci su, dok su oni na stabljici manji i bez peteljke, tj. sjedeci. Cvetovi su skupIjeni u gornjem delu stabljike u dugacak klas, žute su boje s belo ili crvenkasto vunastim prašnicima.

Stanište: raste po suncanim kamenitim brežuljcima i na kamenitu tlu.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvatnje
Lekovito delovanje: sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otekline, hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv bolesti pluca, posebno suhog kašlja, prsobolje, groznice te za lecenje katara želuca i creva i protiv grceva probavnih organa. Ulje od divizrne izvanredno je sredstvo za mazanje bolesnih ociju i za masažu kod reume i kostobolje. Ulje od divizrne priprema se tako da se boca napuni do polovice sitno iseckanim listovima divizme, prelije se cistim maslinovim uljein, zacepi vatom i ostavi na suncu 40 dana..

Read More

ČUVARKUĆA - Sempervivum tectorum

--Drugi nazivi: cmilic, divlje smilje, gromovna trava, pazikuca, uhovnik, uvara. Latinski naziv: sempervivum tectorum Eng - Houseleek.

Opis biljke: cuvarkuca je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poredani su cvetici zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, socni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuca..Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto znacenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grcki aeixwn. Cuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom.
Cuvarkuca sadrži: jabucnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i mineralne sastojke. ,
Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Ieti, za vreme cvatnje hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabucna kiselina. Upotrebljava se sok iscedjen iz celelog svezeg lista.
Lekovito delovanje: sveže iscedjeni sok iz listova cuvarkuce koristi se u lecenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece. Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv cireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lecenje »kurjih ociju« i uklanjanje suncevih pega. Sveži sok koristi se u lecenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrucenim žutim sekretom (jer ga sok cuvarkuce rastvara).. Cireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od vveze biljke krotiv zapaljenja zuba i upala grla.

Read More

CIKORIJA - KONJOGRIZ- Cichorium intybus

--Drugi nazivi: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo cika, želtenica, žucanica, jandrešica, kažiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podrožnik, radic, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora, san toga, šurlin. Latinski naziv: Cichorium intybus . Eng - Chicory
Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji radic je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. ima trajni, valjkasti i vretenasti koren izvana žuckasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u dršku, duboko režnjevito testerasto useceni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlecnog soka.Listovi su grubo nazubljeni i podsecaju na maslacak. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinacno po celoj biljci cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinacno na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde ". Stanište: Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se teško kida i cupa. Vadi se u jesen, ocisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naci na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištiina. Uzgaja se i kao kultuma biljka. .. .
Lekoviti deo biljke: Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Redje se koristi nadzemna biljka brana u cvetu .
Lekovito delovanje: . : Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radic cisti i jaca želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu žuc, cisti jetru, bubrege i slezenu, leci žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naucnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojacavanje apetita, za jacanje želuca, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i žuci i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili vocni šecer), razumljivo je zašto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabeticari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavocika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu .

Read More

CELER - Apium graveolens

--Drugi nazivi: ak, cereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena. Latinski naziv: apium graveolens . Eng - Celery

Opis biljke: celer je dvogodišnja zeljasta biljka s mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad može biti i gomoljast. Stabljika mu je razgranjena, a doseže visinu od 40 do 80 cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listici klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Kuglasti plod je rebrast. Nekada se verovalo da celer pospesuje polnu moc. Danas se zna da pospesuje uspesno razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, secera, apina, asparagina, tirozina, kolina, alosorbusena, pentosana i masti.
Slatkasti odebljali koren celera najcesce se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zacin za supe i corbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatican miris, takodje sluze kao zacin. Biljka zadrzava specifican miris i nakon susenja. Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi., Stanište: celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom podrucju i na vlažnim podrucjima gotovo cijele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Drži se da je divlji celer otrovan te ga zato ne upotrebljavamo u lecenju lekovitim biljem. Za vrtni ili pitomi celer drži se da je veoma znacajna lekovita biljka.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren vrtnog celera
Lekovito delovanje: Za lecenje astme, katara pluca, promuklosti, bolesti zivaca, mokracnih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljsanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jacanje zelucaceler se koristi u lecenju vodene bolesti, reumatskih bolesti, gihta (uloga) i preterane gojaznosti, kronicnog katara pluca, grceva u prsnom košu, što su povezane s osecajem straha, nadutosti, slabosti želuca, pomanjkanja apetita i bolesti koje su uvetovane nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi. Caj od celera za protiv reume U litri vode kuva se 40 grama celerovog lisca nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja.
Celerom protiv bubreznih bolesti Protiv bubreznih tegoba treba piti sok od svezih listova celera, sam, sa medom ili kao alkoholaturu - 30 kapi dnevno.

Read More

BETONIKA - Betonica officinalis

--Drugi nazivi: betunika, crvena metvica, cistac, gušar, petonika, ranilist, ranjak. Latinski naziv: betonica officinalis .
Eng ... Betony
Opis biljke: betonika ili klaš malena je biljka s duguljasto-jajastim crvenim listovima što su nazubljeni na svojim krajevima. Cvetovi su skupljeni u 10 cm dugacki cvat sa ružicasto-modrim cveticima. ,
Stanište: betonika ili klaš raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na vlažnim livadama, svetlim prozracnim šumama, zatim, na suhim šumskim livadama, suncanim obroncima i brdskim livadama.
Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se listovi i koren, i to za vreme cvatnje. Suši se na senovitom i prozracnom mestu
Lekovito delovanje: listovi betonike ili klaša služe u lecenju rastrojenih i slabih živaca, padavica, žutice, astme, za cišcenje pluca, protiv povracanja krvi, žgaravice, vodene bolesti, reumatskih bolesti, uloga (gihta) i želucanog katara. Koren se koristi kod povracanja i otrovanja..

Read More

BAGREM - Robinia pseudoacacia

--Drugi nazivi: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cvece, bijela bagrena, bijela draca, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra-tjegac, kruncica, morska draca, nerod, robinija, signojka, stambolska dra­ca, hacija. Latinski naziv: Robinia pseudoacacia .

Opis biljke: Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, rede list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad , Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine preneseno je pocetkom 17. vekaiz Severne Amerike u Evropu. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlucuju puno nektara, ukusni su sveži, a specijalitet prženi prethodno uvaljeni u testo za palacinke. Plod bagrema je plosnata do 11 cm duga mahuna sa 4-10 semenki bubrežasta oblika. Narodna medicina preporucuje i caj od osušenih cvetova, koji uz to što je ukusan, deluje lekovito kod prehlade i kašlja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belancevina, ugljikohidrata i masnoce. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrce. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.
Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi cvet,,Bagremova kora je otrovna, zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potice od toksalbumina robina
Lekovito delovanje: Cvet se upotrebljava u obliku caja (5 na 100) za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jace lucenje žuci. ..

Read More

ARNIKA - Arnica montana

--Drugi nazivi: brdjanka, veprovac, vucji zub. Latinski naziv: arnica montana.

Opis biljke: arnika ili moravka je dugotrajna, aromaticna biljka visine do 60 cm. Stablo je uspravno i malo razgranato s jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvet je glavica s jezicastim venci?em na vrhu stabljike i prosirenim cvetovima koji imaju pricvetne listi?e. Cvetovi su žuti ili narancastocrveni. ,
Stanište: raste na suhim livadama, obroncima i brdima.
Lekoviti deo biljke: za lek se koriste cvet, koren, odnosno podanak i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvatnje, a korenje u prolece. 1 cvet i koren amike ili moravke potrebno je brzo sušiti, da odviše ne ishlape
Lekovito delovanje: amika ili moravka, prije svega, koristi se u lecenju rana, pri cemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zaceljivanje. U tu svrhu priprema se tinktura od moravke što se razredjuje s vodom. Korisna je, takodje, u lecenju grla te s drugim travama u lecenju upale pluca, tifusa, slabosti srca, za pospešivanje cirkulacije krvi i izlucivanje znoja i mokrace..

Read More

ARIŠ - Larix europaea

--Drugi nazivi: aric, ariševina, gorski mecesan, macesan. Latinski naziv: larix europaea.

Opis biljke: ariš je jedino cmogoricno drvo što svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmedjom ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi zenski cvetovi razvijaju u male šišarice. Kora, smola i iglice imaju balzamican miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a ukus poput terpentina. ,
Stanište: ariš ponajbolje uspeva u planinama, a cesto sacinjava goleme šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju zeleni cešeri u prolece i pocetkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen
Lekovito delovanje: iglice i mladi cešeri koriste se za pripremanje uvarka, za kupku u lecenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lecenje upaljenih rana, prignjecenosti i cireva. Caj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leci vodenu bolest u pocetku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i cireve. Smola pripremljena s vinom i medom cisti zacepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuci, bubrega i mokra?nog mehura, a kod upale grla koristi se za grgljanje..

Read More