--Drugi nazivi: rozmarin, rosmarin, rožmarin, rusmarin, ruzmarin, ruzman, zimorad.. Latinski naziv: rosmarinus officinalis
Opis biljke: ruzmarin je razgranjena grmovita biljka koja je i zimi zelena. Listovi su nasuprotni, sedeci. kožasti, cvrsti i uski, dužine 2 do 3 cm. Rubovi listova su celi i prema dole savijeni. Gomja strana lista tamnozelene je boje, a donja sivo-bela i lagano pustenasta. Izmedju listova, na krajevima ogranaka razvijaju se pršljenasto na malim peteljkama Ijubicasto-plavi cvetovi. Jakog su mirisa, nalik na kamfor, a okusa Ijutog, aromaticnog i malo gorkog.. Stanište: nalazi se na osuncanim i kamenitim stranama obalnog podruca , a kao ukrasna biljka uzgaja se po vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz te ga je potrebno zaštititi.
Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se cvetovi, izdanci u cvatu i listovi. Cvetovi i biljka u cvatu suše u hladu. Cuvaju se u zatvorenim posudama, kao i druge biljke koje hlape ..
Lekovito delovanje: ruzmarin je veoma koristan kao lek za poboljšanje cirkulacije krvi, za lecenje slabe probave i tromosti želuca i anemije. Biljka deluje na poboljšanje funkcije jetre i pražnjenja žucnog mehura, a to, pak, deluje na opste poboljšanje celog organizma. Koristi se za lecenje uzetosti, reumatizma mišica, živcanih bolova, glavobolje te duševne i telesne iznemoglosti. Koristi se i kao sredstvo za poboljšanje vida. Za upotrebu iznutra priprema se caj, a za upotrebu izvana alkoholna otopina što služi kao sredstvo za masažu..
Nema komentara:
Objavi komentar